Нови jезички модели за српски jезик

Abstract

abstractenv authorsenv

УДК

У раду ће укратко бити приказан историjат развоjа jезичких модела за српски jезик коjи су засновани на трансформерскоj архитектури. Биће, такође, представљено неколико нових модела за генерисање и векторизациjу текста, обучених на ресурсима Друштва за jезичке ресурсе и технологиjе. Десет одабраних модела за векторизациjу српског jезика, међу коjима су и два нова модела, биће упоређена на четири задатка обраде природног jезика. Биће анализирано коjи модели су наjбољи за изабране задатке, како величина модела и величина скупа за обучавање утичу на њихове перформансе на тим задацима и шта jе потребно за обучавање наjбољих модела за српски jезик. КЉУЧНЕ РЕЧИ: jезички модели, српски jезик, векторизациjа, обрада природног jезика. РАД ПРИМЉЕН: 27. jануар 2024. РАД ПРИХВАЋЕН: 24. фебруар 2024.

mihailo.skoric@rgf.bg.ac.rs ORCID: 0000-0003-4811-8692 Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет Београд, Србиjа

1. Увод

Почетком двадесет и првог века, дошло jе наjпре до наглог пораста количине доступних текстуалних података, а потом и до наглог раста рачунарске моћи, што jе покренуло талас истраживања заснованих на идеjи дубоког учења (deep learning) [12]. У случаjу обраде природних jезика, истраживања кулминираjу поjавом архитектуре трансформера [29], коjа се базира на употреби енкодера, чиjа jе главна намена анализа текста, и декодера, коjи су задужени за синтезу текста. Први изразито популаран модел овог типа био jе BERT [7], заснован искључиво на трансформерском енкодеру. Оваj модел jе направио велики помак у обради природних jезика, пре свега на задацима коjи се засниваjу на векторизациjи текста. Његове вариjациjе, RoBERTa [15] и DeBERTa [9] и данас постижу наjбоље резултате на задацима угњежђивања речи (word embedding), анотациjе речи (нпр. обележавање врсте речи и препознавање именованих ентитета) и класификациjе реченица и докумената. Са друге стране, поjављивање модела GPT (генеративни предобучени трансформер) [18] и GPT-2 [19] jе популаризовало jезичке моделе засноване на траснформерском декодеру, а ова група модела се данас наjбрже развиjа. Модели коjи комбинуjу употребу енкодера и декодера, као што су, на пример BART [13] и T5 [20], остаjу недовољно запажени упркос изванредним резултатима коjе постижу на задацима трансформациjе текста, као што су машинско превођење, сумaризациjа и прилагођавање стила.

1.1 Преглед обjављених модела за српски jезик

Jезички модели засновани на архитектури трансформера су направили продор у српски jезик путем вишеjезичних модела, наjпре кроз MBERT [7], а потом и кроз XLM-RoBERTa модел [4], за чиjе обучавање jе коришћено око 4 милиjарде токена из тесктова писаних на српском или другом блиско-сродном jезику (хрватски, босански). Потоњи модел обjављен jе у децембру 2019. године у две вариjанте, base (279 милиона параметара) и large (561 милион параметара). И данас се, као jедан од наjвећих модела за векторизациjу, употребљава у обради српског jезика и притом остваруjе добре резултате, поготово након дообучавања.

Почетком 2021. године, на платформи Huggingface обjављен jе модел под називом БЕРТић (classla/bcms-bertic) [17], базиран на архитектури ELECTRA [3], са 110 милиона параметара, обучаван на корпусу од преко 8 милиjарди токена, босанског (800 милиона), хрватског (5.5 милиjарди), црногорског (80 милиона) и српског jезика (2 милиjарде).

Касниjе те исте године, направљени су и обjављени први специфични модели за српски jезик у оквиру jедног ширег jезичког истраживања за македонски jезик [8]. Прецизниjе, обjављена jе српска верзиjа RoBERTa-base модела, macedonizer/sr-roberta-base (120 милиона параметара) и српска верзиjа GPT2-small модела, macedonizer/sr-gpt2 (130 милиона параметара). Оба модела су обучавана на корпусу српске Википедиjе и подржаваjу само ћирилично писмо.

Недуго потом предузет jе сличан подухват, при коjем jе обучено пет RoBERTa-base модела за српски jезик [5]. Инициjални модел, Andrija/SRoBERTa, имао jе 120 милиона параметара и обучаван jе на малом корпусу од 18 милиона токена познатом под именом Leipzig [1], док су потоња четири модела имала по 80 милиона параметара, при чему jе сваки обучаван на све већем корпусу. За модел Andrija/SRoBERTa-base додат jе корпус OSCAR [26] (220 милиона токена), за модел Andrija/SRoBERTa-L jе поред њега додат и srWAc [16] (490 милиона токена), за модел Andrija/SRoBERTa-XL jе уз претходне додат и део корпуса cc100-hr (21 милиjарда токена) и cc100-sr (5.5 милиjарди токена) [32], док су за модел Andrija/SRoBERTa-F сви поменути корпуси коришћени у целости.

Краjем 2022. године обjављена су три експериментална генеративна модела за српски jезик [23]. Контролни модел procesaur/gpt2-srlat jе био поново заснован на GPT2-small архитектури, имао jе 138 милиона параметара и био jе обучен на исечку корпуса Друштва за jезичке ресурсе и технологиjе (260 милиона токена) [11]. Друга два модела, procesaur/gpt2-srlat-sem и procesaur/gpt2-srlat-synt, настала су дообучавањем контролног модела коришћењем два специjално припремљена корпуса са циљем засебног моделовања семантике, односно, синтаксе текста. Три модела су потом употребљена за експеримент комбиновања jезичких модела на задатку класификациjе реченица [24].

Почетком наредне године, истраживачи са Универзитета у Нишу обjавили су модел JelenaTosic/SRBerta (75 милиона параметара) коjи jе такође заснован на RoBERTa-base архитектури, а коjи jе обучаван помоћу корпуса OSCAR [26].Занимљиво jе да jе оваj модел, као и његова друга верзиjа (nemanjaPetrovic/SRBerta, 120 милиона параметара), пре обjављивања дообучен над текстовима из домена права [2]. У периоду између обjављивања ова два модела, обjављен jе и aleksahet/xlm-r-squad-sr-lat [6], први модел за одговарање на питања на српском jезику, настао прилагођавањем XLM-RoBERTа модела помоћу скупа података SQuAD [21], преведеног на српски jезик.

Средином 2023. године обjављена су jош два генеративна модела заснована на ГПТ архитектури. Оба модела су обучавана над истим скупом података: над корпусима Друштва за jезичке ресурсе и технологиjе [11], докторским дисертациjама преузетим са платформе НАРДУС, корпусу jавног дискурса српског jезика Института за српски jезик САНУ под називом PDRS [31] и додатним jавно доступним корпусима са веба, као што су већ поменути srWAc [16] и cc100-sr [32]. Укупан броj токена у овом скупу података броjи око 4 милиjарде токена. Већи модел, jerteh/gpt2-orao, броjи 800 милиона параметара, заснован jе на архитектури GPT2-large и представља тренутно наjвећи доступни модел предобучен за српски jезик. Мањи модел, jerteh/gpt2-vrabac, броjи 136 милиона параметара и заснован jе на архитектури GPT2-small. Оба модела су обучавана коришћењем рачунарских ресурса Националне платформе за вештачку интелигенциjу Србиjе. Осим корпуса за обучавање, ова два модела деле и речник токена и токенизатор, специjално опремљен да упаруjе ћирилична и латинична слова, омогућуjући њихову равноправну подршку.

Након обjављивања генеративног модела од 800 милиона (jerteh/gpt2-orao) параметара, фокус се полако помера на дообучавање великих модела коришћењем текстова на српском jезику. Тако су обjављена два модела заснована на архитектури Alpaca [27], datatab/alpaca-serbian-3b-base (3 милиjарде параметара) и datatab/alpaca-serbian-7b-base (7 милиjарди параметара), a наjављено jе и обjављивање jош jедног модела исте величине, заснованог на архитектури Mistral-7b [10], коjи jе обучаван на хрватским, босанским и српским текстовима коjи броjе 11,5 милиjарди токена. Исти корпус од 11,5 милиjарди токена коришћен jе и за дообучавање XLM-RoBERTa-large модела у циљу поређења перформанси дообучаваних модела у односу на моделе коjи су обучавани од почетка (од нуле). Нови модел jе обjављен под именом classla/xlm-r-bertic и броjи 561 милион параметара, колико има и оригинални XLM модел.

Коначно, на скупу података над коjим су обучавани jerteh/gpt2-orao и jerteh/gpt2-vrabac, обучена су jош два модела за векторизациjу текста. Већи модел, jerteh/Jerteh-355, заснован jе на RoBERTa-large архитектури и броjи 355 милиона параметара, док jе мањи модел, jerteh/Jerteh-81, заснован на RoBERTa-base архитектури и броjи 81 милион параметара. Као и код модела jerteh/gpt2-orao, циљ jе био да се модели обуче на што квалитетниjем корпусу текстова. У овом раду биће представљено испитивање перформанси ова два модела и њихово поређење са перформансама других одабраних модела како би се установило њихово место у хиjерархиjи jезичких модела за векторизациjу текста на српском jезику.

1.2 Поставка експеримента

У претходном одељку jе указано на постоjање већег броjа вишеjезичних модела коjи, у мањоj или већоj мери, подржаваjу обраду српског jезика, као и на двадесетак модела коjи су припремљени специjално за обраду српског jезика. Обjављени модели се међусобно разликуjу према неколико особина: породици (архитектури) модела и броjу његових параметара, речнику, односно токенизатору, на коjем се засниваjу, скупу коjи jе коришћен за њихово обучавање, задатку на коjем jе модел обучаван и дужини обучавања. Треба напоменути да неке од ових информациjа недостаjу за неке од модела, али и да су неке информациjе коjе су доступне (пре свега особине скупа коjи jе коришћен за обучавање) непроверљиве.

У наставку, рад ће се фокусирати на десет одабраних модела за векторизациjу (општег типа). Основне информациjе о тим моделима биће представљене у одељку 2., експеримент поређења њихових перформанси на четири припремљена задатка бити приказан у одељку 3., а резултати експеримената ће бити приказани и размотрени у одељку 4. Напослетку, у одељку 5., биће предложен процес обучавања нових модела за српски jезик. Оваj рад се неће фокусирати на генеративне моделе услед недостатка поузданог (али аутоматског) механизма за мерење њихових перформанси. Jош увек ниjе обjављен ниjедан енкодер-декодер модел специjално развиjен за српски jезик.

2. Одабрани модели за векторизациjу текста

За потребе овог рада, од претходно поменутих модела (одељак 1.) одабрано jе десет коjи ће бити детаљниjе анализирани. У тих десет улазе наjпре четири SRoBERTa модела, коjи су, услед тога што се разликуjу искључиво по скупу података за обучавање, врло погодни за оваj експеримент. Даље, ту су наjстариjи модел, classla/bcms-bertic и наjновиjи модел, classla/xlm-r-bertic, коjе jе обjавио центар за jужнословенске jезике CLASSLA, као и два наjпопуланриjа вишеjезична модела xlm-roberta-base и xlm-roberta-large. Коначно, ту су два модела коjа се први пут представљаjу у овом раду, модели jerteh-81 и jerteh-355, коjи су обучени над ресурсима Друштва за jезичке ресурсе и технологиjе.

Основне карактеристике ових десет модела приказане су у Табели 1.

редни броj	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10
Идентификатор	Andrija/SRoBERTa-base	Andrija/SRoBERTa-L	Andrija/SRoBERTa-XL	Andrija/SRoBERTa-F	classla/bcms-bertic	classla/xlm-r-bertic	xlm-roberta-base	xlm-roberta-large	jerteh/jerteh-81	jerteh/jerteh-355
Речник токена	SRoBERTa				bertic	XLM-R			jerteh
Архитектура	RoBERTa				ELE.	XLM-R			RoBERTa
Величина модела	80				110	561	279	561	81	355
Величина скупа	500	1000	3750	5700	8400	11500	4000*		4000
Српски	✓	✓	✓	✓	✓	✓	✓	✓	✓	✓
Хрватски			✓	✓	✓	✓	✓	✓
Босански					✓	✓	✓	✓
Црногорски					✓		✓	✓

Табела 1: Десет одабраних модела за векторизациjу текста на српском jезику и њихове особине: речник токена на коjем су засновани, архитектура модела, величина модела изражена у милионима параметара и величина скупа изражена у милионима токена. Подаци су преузети са платформе HuggingFace. *Величина скупа за обучавање код модела 7 и 8 (xlm-roberta-base, xlm-roberta-large) односи се на део скупа на српском, хрватском или другом сродном jезику. Доњи део табеле приказуjе на коjем од ових jезика су модели обучавани.

У приложеноj табели, као и из описа модела у претходном одељку, види се да jе наjпопуларниjа архитектура RoBERTa (6 од 10 одабраних модела), a додатна три модела заснована су на блискоj, XLM-RoBERTa архитектури. Преостали модел, bcms-bertic, заснива се на ELECTRA архитектури и jедини jе од одабраних коjи ниjе обучаван на задатку моделовања маскираног jезика (предвиђања делова текста маскираних иза неке специjалне етикете).

Величина одабраних модела варира од 80 (за четири SRoBERTa модела) па до преко 560 милиона параметара (за моделе засноване на XLM-RoBERTa-large). Величина скупа за обучавање варира од 500 милиона за модел 1 (SRoBERTa-base), па до чак 11,5 милиjарди токена за модел 6 (classla/xlm-r-bertic), при чему треба напоменути да он ниjе обучаван од нуле, већ jе у питању xlm-roberta-large модел дообучен за хрватски, босански и српски jезик. Само четири од десет модела су обучавана искључиво над корпусом српских текстова. У питању су модели 1, 2, 9 и 10, тj. прва два SRoBERTa модела, jerteh/jerteh-81 и jerteh/jerteh-355.

Битно jе напоменути и да десет приказаних модела користе само четири различита речника токена, односно токенизатора:

$X_{1}$

SRoBERTa токенизатор - прва 4 модела;

$X_{2}$

bertic токенизатор - модел броj 5;

$X_{3}$

XLM-R токенизатор - модели 6 до 8;

$X_{4}$

jerteh токенизатор - последња 2 модела (9 и 10).

3. Поставка евалуациje перформанси модела

Десет одабраних модела jе евалуирано на четири засебна задатка како би се упоредиле њихове перформансе:

$T_{1}$

Моделовање маскираног jезика (погађање недостаjућих токена);

$T_{2}$

Израчунавање (семантичке) сличности између реченица;

$T_{3}$

Обележавање врстом речи;

$T_{4}$

Препознавање именованих ентитета.

Прва два задатка припадаjу групи такозваних узводних задатака (upstream), то jест задатака коjи користе моделе у њиховом основном стању, док друга два задатка припадаjу групи низводних задатака (downstream) jер захтеваjу да се модели фино подесе (fine-tune) и тестираjу на специjално припремљеном скупу података.

3.1 Евалуациjа модела на узводним задацима

Као што jе већ поменуто, за узводне задатке ниjе неопходно прилагођавање модела, тако да jе потребно само де се припреме скупове за тестирање.

Како би се спровела евалуациjа модела на задатку моделовања маскираног jезика ($T_{1}$) наjпре jе припремљен специjалан скуп података у виду текстова у коjима су у свакоj реченици по jедан насумично изабрани токен маскирани – по jедан токен jе сакривен, на пример иза маске <MASK>. За текстуалну грађу су коришћена четири извора:

$Y_{1}$

Дечко, српски превод романа Подросток од Достоjевског;

$Y_{2}$

Младић, алтернативни превод Дечка;

$Y_{3}$

Пут око света за 80 дана, српски превод романа Жила Верна;

$Y_{4}$

Пут око свиjета у 80 дана, хрватски превод романа Жила Верна.

Прва два извора нису коришћена за обучавање ниjедног модела, док су друга два већ дуго доступни на вебу [30] и стога су вероватно коришћени за обучавање већине, ако не и свих, наведених модела. Како неки модел не би био у посебноj предности, текстови су токенизовани коришћењем сва четири токенизатора ($X_{1}$ до $X_{4}$), потом маскирани, а онда jе пред сваким од модела био задатак да одмаскира свих шеснаест припремљених текстова (четири извора токенизована и маскирана на четири начина). У свакоj реченици био jе маскиран по jедан токен, а модели су током евалуациjе за његово место нудили по три кандидата. За процену резултата теста узимана jе мера тачности на овом задатку, при чему се као погодак рачунало свако одмаскирање код кога jе маскирани, то jест тражени, токен био у скупу кандидата коjе jе модел понудио за задату реченицу.

За потребе евалуациjе на задатку израчунавања сличности између реченица ($T_{2}$), коришћене су реченице из истих романа, то jест два пара паралелизованих романа ($Y_{1}$ и $Y_{2}$, односно $Y_{3}$ и $Y_{4}$), али припремљене као триплети. С обзиром на то да су романи претходно паралелизовани на нивоу реченице, било jе лако направити парове реченица коjе имаjу исто значење. Сваки триплет jе употпуњавала додатна реченица из романа парњака, коjа дели што jе више могуће токена са контролном реченицом и има сличну дужину, али jе повучена из неког другог места у тексту. Пример триплета:

1. "Zaista, ko ne bi obišao svet i za manju cenu?" (контролна реченица, $Y_{3}$: Пут око света за 80 дана)

2. "Doista, nije li i za manje od toga vrijedno izvršiti put oko svijeta?" (парњак, $Y_{4}$: Пут око свиjета у 80 дана)

3. "He! he! pa konačno zašto ne bi uspio?" (лажни парњак, $Y_{4}$: Пут око свиjета у 80 дана)

Задатак модела jе био да у задатим триплетима препознаjу правог парњака (сличност између прве и друге реченице треба да буде већа него између прве и треће), а за процену резултата теста jе узимана тачност на том задатку. Да би се израчунао реченични вектор, модел наjпре додели векторске вредности сваком токену у реченици, а потом се вредност тих вектора усредњава како би се добила векторска репрезентациjа реченице. Сличност између две реченице се израчунава као разлика броjа 1 и косинусне удаљености израчунатих реченичних вектора.

3.2 Евалуациjа модела на низводним задацима

За потребе евалуациjе модела преостала два предвиђена задатка, модели су дообучени и тестирани на посебним скуповима података. За обележавање врстом речи ($T_{3}$) коришћен jе jавно доступни скуп SrpKor4Tagging [25] (триста педесет хиљада обележених токена), док jе за препознавање именованих ентитета ($T_{4}$) коришћен други jавно доступни скуп SrpELTeC-gold [28]. У оба случаjа, модели су дообучени на $90\%$ обележених реченица из сваког скупа и тестирани на преосталих $10\%$. Како се ради о проблему вишекласне класификациjе, за процену резултата ова два задатка узете су $F_{1}$-мере остварене приликом класификациjе над реченицама из скупа за тестирање.

4. Резултати евалуациjе

Резултати првог теста ($T_{1}$), то jест просечна тачност одабраних модела на задатку допуњавања недостаjућег токена у сваком од шеснаест припремљених текстова, приказани су у табели 2.

редни броj	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10
	Andrija/SRoBERTa-base	Andrija/SRoBERTa-L	Andrija/SRoBERTa-XL	Andrija/SRoBERTa-F	classla/bcms-bertic	classla/xlm-r-bertic	xlm-roberta-base	xlm-roberta-large	jerteh/jerteh-81	jerteh/jerteh-355
$X_{1}$-$Y_{1}$	0.43	0.63	0.66	0.70	/	0.43	0.46	0.51	0.70	0.75
$X_{1}$-$Y_{2}$	0.43	0.62	0.64	0.69	/	0.42	0.46	0.50	0.69	0.73
$X_{1}$-$Y_{3}$	0.37	0.56	0.59	0.63	/	0.34	0.38	0.43	0.66	0.72
$X_{1}$-$Y_{4}$	0.36	0.55	0.64	0.68	/	0.34	0.38	0.42	0.58	0.63
$X_{2}$-$Y_{1}$	0.36	0.47	0.51	0.54	/	0.47	0.50	0.55	0.57	0.60
$X_{2}$-$Y_{2}$	0.37	0.48	0.51	0.54	/	0.46	0.50	0.54	0.56	0.59
$X_{2}$-$Y_{3}$	0.31	0.41	0.45	0.48	/	0.42	0.45	0.50	0.50	0.54
$X_{2}$-$Y_{4}$	0.31	0.42	0.47	0.51	/	0.42	0.46	0.50	0.47	0.51
$X_{3}$-$Y_{1}$	0.37	0.49	0.52	0.54	/	0.48	0.50	0.55	0.57	0.60
$X_{3}$-$Y_{2}$	0.37	0.48	0.51	0.54	/	0.46	0.50	0.54	0.57	0.59
$X_{3}$-$Y_{3}$	0.30	0.41	0.44	0.47	/	0.41	0.45	0.49	0.50	0.54
$X_{3}$-$Y_{4}$	0.31	0.42	0.47	0.51	/	0.41	0.46	0.50	0.47	0.50
$X_{4}$-$Y_{1}$	0.42	0.60	0.63	0.67	/	0.43	0.47	0.51	0.73	0.78
$X_{4}$-$Y_{2}$	0.41	0.58	0.61	0.65	/	0.41	0.45	0.49	0.71	0.75
$X_{4}$-$Y_{3}$	0.35	0.53	0.55	0.60	/	0.33	0.38	0.42	0.69	0.76
$X_{4}$-$Y_{4}$	0.34	0.50	0.58	0.62	/	0.33	0.37	0.41	0.62	0.66
просек	0.36	0.51	0.55	0.59	/	0.41	0.45	0.49	0.60	0.64

Табела 2: Тачност модела у погађању токена (из три покушаjа) на задатку моделовања маскираног jезика над шеснаест припремљених маскираних текстова и њихова просечна тачност. Текстови су обележени (на почетку сваког реда) jединственим комбинациjама ознака токенизатора $X$ и извора $Y$. У сваком реду наjбољи резултат ($\pm 1\%$) обележен jе подебљањем.

У приложеним резултатима jе може се уочити супериорност новог модела, jerteh-355, коjи остваруjе бољи резултат од осталих модела у тринаест од шеснаест случаjева, односно бољи или исти резултат ($\pm 1\%$) у петнаест од шеснаест случаjева. Осим тога, у девет од дванаест случаjева модел jerteh-355 надмашуjе друге моделе чак и када обрађуjе текст маскиран токенизатором тих модела. Jедини модел коjи успева да га надмаши у два случаjа jе SRoBERTa-F, коjи се наjчешће показуjе као наjбољи у обради извора ($Y_{4}$) писаног на хрватском jезику, коjи jе у великом проценту био укључен у његов скуп за обучавање. Ипак, у просеку, његова тачност на овом тесту jе нижа и од оне коjу остваруjе други нови модел, jerteh-81. Модел 5 (classla/bcms-bertic), коjи, за разлику од осталих, ниjе обучаван на задатку моделовања маскираног jезика, ниjе био укључен у евалуациjу на овом задатку, jер би био у неповољном положаjу.

Резултати теста израчунавања сличности између реченица ($T_{2}$) приказани су у табели 3. Вредности приказуjу тачност модела при препознавању реченица са истим/сличним значењем у триплетима екстрахованим из два српска превода истог романа, $Y_{1}$ i $Y_{2}$ (први ред вредности), из српског и хрватског превода истог романа, $Y_{3}$ и $Y_{4}$ (други ред), и просечну тачност (трећи ред).

редни броj	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10
	Andrija/SRoBERTa-base	Andrija/SRoBERTa-L	Andrija/SRoBERTa-XL	Andrija/SRoBERTa-F	classla/bcms-bertic	classla/xlm-r-bertic	xlm-roberta-base	xlm-roberta-large	jerteh/jerteh-81	jerteh/jerteh-355
$Y_{1}$-$Y_{2}$	0.93	0.95	0.96	0.96	0.92	0.76	0.90	0.87	0.95	0.95
$Y_{3}$-$Y_{4}$	0.83	0.89	0.92	0.91	0.79	0.66	0.78	0.71	0.89	0.83
просек	0.88	0.92	0.94	0.93	0.85	0.71	0.84	0.79	0.92	0.89

Табела 3: Резултати одабраних модела на задатку препознавања реченица са истим значењем у триплетима екстрахованим из превода Достоjевског ($Y_{1}$-$Y_{2}$), Верна ($Y_{3}$-$Y_{4}$), као и у просеку. У сваком реду наjбољи резултат ($\pm 1\%$) обележен jе подебљањем.

Резултати за први низ триплета су веома добри за неколико модела: SRoBERTa-L, SRoBERTa-XL, SRoBERTa-F, jerteh-81 и jerteh-355 остваруjу сличну тачност од преко 95%. Модел SRoBERTa-XL остваруjе наjбоље резултате, уз малу маргину, али и наjбољи резултат за други низ триплета коjи садржи реченице на хрватском jезику (92% тачности), па самим тим има и наjбољи просечни резултат на овом задатку. Jедини други модел коjи остваруjе тачност од преко 90% за други низ триплета jе SRoBERTa-F, што jе и очекивано jер су ова два модела обучавана на хрватским текстовима.

Резултати коjи су модели остварили на низводним задацима $T_{3}$ (обележавање врсте речи) и $T_{4}$ (препознавање именованих ентитета) приказани су у виду $F_{1}$-мера у Табели 4.

р.б.	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10
	Andrija/SRoBERTa-base	Andrija/SRoBERTa-L	Andrija/SRoBERTa-XL	Andrija/SRoBERTa-F	classla/bcms-bertic	classla/xlm-r-bertic	xlm-roberta-base	xlm-roberta-large	jerteh/jerteh-81	jerteh/jerteh-355
$T_{3}$	0.974	0.980	0.982	0.982	0.986	0.987	0.984	0.986	0.985	0.986
$T_{4}$	0.908	0.922	0.929	0.935	0.942	0.942	0.933	0.935	0.928	0.928

Табела 4: $F_{1}$-мера коjу су модели остварили на задацима $T_{3}$ (обележавање врсте речи) и $T_{4}$ (препознавање именованих ентитета). У сваком реду наjбољи резултат ($\pm 0.1\%$) обележен jе подебљањем.

Из резултата приказаних у табели 4 види се да на задатку $T_{3}$ (обележавање врстом речи) девет од десет модела остваруjе jако добре резултате (преко 98%), при чему се резултати коjе остваруjу четири наjбоља модела (classla/bcms-bertic, classla/xlm-r-bertic, xlm-roberta-large и jerteh/jerteh-355) разликуjу за мање од 0.02%, указуjући да се модели полако приближаваjу горњим границама перформанси када jе у питању оваj задатак.

Када су у питању резултати остварени на последњем задатку $T_{4}$ (препознавање именованих ентитета), наjбоље перформансе приказали су модели classla/bcms-bertic и classla/xlm-r-bertic, при чему су разлике у $F_{1}$-мерама нешто више него на задатку $T_{3}$ ($\sim 4\%$ за задатак $T_{4}$ у односу на $\sim 1\%$ за задатак $T_{3}$), али и даље знатно ниже него што су разлике на узводним задацима (чак $\sim 28\%$ за задатак $T_{1}$).

У наредном одељку биће разматрани резултати коjе су модели остварили као и разлози коjи су довели до тих резултат, са циљем да се установе наjповољниjи услови за обучавање модела за српски jезик у будућности.

5. Дискусиjа

Претходно приказани резултати евалуациjе модела (табеле 2–4), показуjу да не постоjи jедан модел, или група модела, коjи су наjбољи у општем случаjу, већ су се различити модели показали као бољи (или лошиjи) на различитим задацима. У наставку, сваки од задатака ће бити посматран поjединачно, пре свега у светлу односа остварених перформанси према величини модела, величини скупова за њихово обучавање и квалитету тих скупова.

5.1 Моделовање маскираног jезика

Резултати евалуациjе модела на задатку моделовања маскираног jезика (табела 2) показуjу убедљиву предност модела jerteh/jerteh-355, са тим да добре резултате остваруjе и jerteh/jerteh-81, коjи jе други наjбољи модел за оваj задатак када се посматраjу просечне вредности. Како ова два модела користе исти скуп података за обучавање, то указуjе да би управо оваj скуп могао бити разлог добрих резултата.

Просечна тачност модела на задатку $T_{1}$ према њиховоj величини, односно према величини скупа коjи jе коришћен за њихово обучавање приказан jе на слици 1. На први поглед, приметни су неки истакнути изузеци, пре свега модели засновани на XLM-R архитектури, коjи остваруjу неке од наjлошиjих резултата на овом задатку. Уколико се њихови резултати уклоне, поjављуjу се нови трендови (Слика 2). Дакле, када посматрамо само RoBERTa моделе, чини се да већи модел (не баш убедљиво) и већи скуп за његово обучавање (врло убедљиво) повољно утичу на перформансе модела.

Слика 1: Тачност модела на задатку моделовања маскираног jезика према величини тих модела (лево), као и према величини скупова за обучавање модела (десно). Приказана крива тренда одговара логаритамскоj функциjи.

Слика 2: Тачност модела на задатку моделовања маскираног jезика према величини тих модела (лево), као и према величини скупова за обучавање модела (десно), при чему су уклоњени резултати модела заснованих на XLM-R архитектури. Приказана крива тренда одговара логаритамскоj функциjи.

5.2 Израчунавање сличности између реченица

Приликом евалуациjе задатка $T_{2}$ установљено jе да наjбоље резултате остваруjу модели SRoBERTa-L, SRoBERTa-XL, SRoBERTa-F, jerteh-81 и jerteh-355 када jе у питању препознавање сличних реченица на српском jезику, а SRoBERTa-XL и SRoBERTa-F када jе у питању препознавање сличних реченица између српског и хрватског jезика (табела 2). Ово указуjе да jе кључ за добро угњежђивање реченица претходно обучавање модела за jезике коjи се испитуjу.

Дакле, за угњежђивање реченица на српском jезику наjбољи су модели коjи су претходно обучени на довољно великом скупу реченица српског jезика, али ако се обрађуjу и реченице на хрватском, модели коjи су обучавани и на српском и на хрватском имаjу предност. Са друге стране, модели засновани на XLM-R архитектури коjи су унапред обучени на сто светских jезика поново показуjу наjлошиjе резултате, вероватно због великог шума коjи разнолики скуп за обучавање производи.

Слика 3: Тачност модела на задатку угњежђивања према величини тих модела (лево), као и према величини скупова за обучавање модела (десно). Приказана крива тренда одговара логаритамскоj функциjи.

На слици 3 приказано jе какав jе утицаj величине модела и скупова за обучавање на перформансе на овом задатку, а линиjе тренда указуjу да се са повећањем и модела и скупа за обучавање перформансе смањуjу. Утицаj величине скупа може донекле бити приписан претходно описаном феномену коjи погађа XLM-R архитектуру. Ипак, када jе у питању утицаj величине модела, постоjе додатни индикатори да су мањи модели бољи за оваj задатак када jе у питању обрада вишеjезичних текстова. Тако jerteh/jerteh-81 надмашуjе jerteh/jerteh-355 на задатку утврђивања сличности између реченица на српском и хрватском jезику. Разлог може бити то што jе мањи модел, услед недостатка у величини, слабиjе прилагођен српском jезику (model underfit), али зато има предност приликом генерализациjе.

5.3 Низводни задаци

За разлику од евалуациjе на узводним задацима, на низводним задацима су резултати коjе постижу модели много сличниjи. На задатку обележавања врстом речи ($T_{3}$) готово сви модели остваруjу добре резултате (табела 4), укључуjући и оне засноване на XLM-R архитектури. Штавише, classla/xlm-r-bertic и xlm-roberta-large су два од четири модела коjи остваруjу наjбоље резултате (друга два модела су classla/bcms-bertic и jerteh/jerteh-355).

Заjедничко за ова четири модела jе да су то или наjвећи модели или модели коjи су обучавани на наjвећим скуповима података. Позитивна корелациjа између перформанси и величине модела, као и између перформанси и величине скупова за обучавање уочава се и слици 4.

Слика 4: Перформансе модела на задатку обележавања врстом речи према величини тих модела (лево), као и према величини скупова за обучавање модела (десно). Приказана крива тренда одговара логаритамскоj функциjи.

Корелациjа између величине скупа за обучавање jош jе очигледниjа у случаjу препознавања именованих ентитета (слика 5). Наjбоље резултате на овом задатку (задатку $T_{4}$) су остварила два модела са наjвећим скуповима за обучавање, док jе поново приметна и успешност XLM-R модела, као и код претходног задатака. Величина модела такође показуjе тек незнатну позитивну корелациjу.

Слика 5: Перформансе модела на задатку препознавања именованих ентитета према величини тих модела (лево), као и према величини скупова за обучавање модела (десно). Приказана крива тренда одговара логаритамскоj функциjи.

5.4 Закључак

Када jе у питању моделирање маскираног jезика, чини се да развоj нових модела за српски jезик иде у правом правцу. Модел jerteh/jerteh-355 остваруjе убедљиво наjбоље резултате, бар када jе у питању рад са високо-квалитетним текстовима, чак и када су они маскирани токенизаторима других модела (табела 1). Премда повећање скупа података за обучавање повољно утиче на перформансе модела (слика 2), не треба занемарити ни квалитет скупа, jер модели jerteh/jerteh-355 и jerteh/jerteh-81 надмашуjу моделе Andrija/SRoBERTa-F и Andrija/SRoBERTa-XL коjи су обучени на већим скуповима за обучавање, указуjући да веб-корпуси можда нису увек довољни за обучавање добрих модела. Оваj закључак jе у складу са закључком из jедног другог недавног истраживања [14]; ипак, ново истраживање би требало да у скуп за евалуациjу уврсти и нелитерарне изворе, како би се добила свеобухватниjа слика стања.

На задатку израчунавања сличности између реченица, то jест угњежђивања реченица, истакли су се модели као што су Andrija/SRoBERTa-F и Andrija/SRoBERTa-XL, за коjима сасвим мало заостаjу Andrija/SRoBERTa-L, jerteh/jerteh-81 и jerteh/jerteh-355, када су у питању реченице на српском jезику (табела 3). Оно што издваjа ове моделе jе да су они мањи у односу на друге моделе и да су обучавани на већем скупу, па изгледа да jе за оваj задатак кључна генерализациjа, дакле, већи скупови података (или можда мањи модели). Такође, када jе у питању обрада реченица ширег jезичког спектра (нпр. jужнословенски jезици) било би потребно да се реченице из комплетног спектра укључе у скуп за обучавање или, jош боље, да се речник прилагоди за мапирање ширег спектра токена, па самим тим и за правилну векторизациjу ових реченица. Ново истраживање на ову тему би требало да истражи и модерниjи начин векторизациjе реченица, на пример, коришћењем архитектуре трансформера реченица sentence transformers [22].

У случаjу оба узводна задатка, тачност коjу остваруjу модели засновани на XLM-R архитектури jе знатно нижа у односу на тачност модела заснованих на RoBERTa архитектури. У случаjу првог задатка ($T_{1}$) то се може обjаснити њиховим знатно већим речником токена (па jе самим тим и избор одговараjућег токена тежи). Ипак, такво обjашњење не би било адекватно и за други задатак ($T_{2}$). Са друге стране модели засновани на XLM-R архитектури су се показали као наjбољи (уз малу маргину) на низводним задацима, пре свега на задатку препознавања именованих ентитета ($T_{4}$). Чини се да jе за успешно решавање овог задатка наjбоље да се модел током обучавања сусретне са наjразличитиjим броjем токена, али додатна побољшања доноси и додатно обучавање на српским текстовима. Изгледа да би за унапређење перформанси тренутно било оптимално дообучавање XLM-RoBERTa-large модела коришћењем што већег и квалитетниjег скупа текстова на српском jезику. Када jе у питању обележавање врстом речи, изгледа да би било коjи нови модел био адекватан за решавање овог задатка.

Захвалница

Наjважниjе скупове података за обучавање модела GPT2-orao, GPT2-vrabac, jerteh-81 и jerteh-355 обезбедило jе Друштво за jезичке ресурсе и технологиjе.

Рачунарске ресурсе за обучавање модела GPT2-orao и GPT2-vrabac обезбедила je Национална платформа за вештачку интелигенциjу Србиjе.

Рачунарске ресурсе за обучавање модела jerteh-81 и jerteh-355 обезбедио jе Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду.

Истраживање jе спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србиjе, #7276, Text Embeddings – Serbian Language Applications – TESLA.

Хвала!